Андрели Сабатинис, човек великодушних размера, осећао се помало под временом и жудео је за ТЛЦ-ом.Његов пријатељ, вешт практичар у уметности задовољства, био је више него жељан да пружи руку помоћи.Почела је тако што је клечала пред њим, са уснама које су се растајале да продре у његов значајан члан.Њен језик је плесао око њега, шаљући таласе задовољства који су кулминирали његовим телом.У међувремену, њени пуни прсти су радили у тандему, милујући његову осовину чврстим, али нежним стиском.Њена обилна груди су се тресла сваким удахом, њен дебели облик који одражава Андрелисову.Поглед на њу, са њеним слатким облинама и пуним телом, био је призор за посматрање.Док је настављала своје слуге, њен језик пратећи замршене обрасце на његовој осетљивој кожи, Андрели је могао само да стење од задовољства.Њене усне су на крају пронашле пут до његовог уха, топли дах који је изазивао дрхтаје низ кичму.Поглед на њене велике усне раздвојене, рале су се рашириле у ишчекичекању, а Андрелијев призор који је оставио Андрелија.