Након што су јој мужеви преминули, старија удовица налази се у жудњи за друштвом и топлином људског додира. Њена чежња је наводи да потражи друштво Слоан Рајдер, блиског пријатеља свог покојног мужа. У почетку, њихови сусрети су били чисто платонски, служећи као облик терапије и подршке ожалошћеној удовици. Међутим, како је време пролазило и емоције постајале су опипљивије, граница између пријатељства и жеље се замаглила. Удовицу је привукао Слоан, жеља која је била узвраћена. Оно што се даље одвијало био је страствен и интиман сусрет, испуњен сировом страшћу и неизговореном чежњом. Удовица, некада изгубљена у тузи, нашла се подмлађена, а њено тело је реаговало на Слоанс додир на начин на који није годинама. Соба је била испуњена опојним мирисом жеље, док се удовица предала својим исконским инстинктима, јашући стручни додир Слоанса са незаситном глађу. Ово није био само тренутак задовољства, већ и путовање исцељења, сведочанство моћи људске везе и отпорности људског духа.